Пет земаља ЕУ сложило се да успостави центар за повратак миграната у Руанди
Аустрија, Немачка, Данска, Грчка и Холандија договориле су се да оснују центар за депортацију миграната у Руанди како би процесуирале појединце чији су захтеви за азил дефинитивно одбијени. Иницијатива је усмерена на мигранте који се не могу одмах вратити у своје земље порекла. Споразум су током заједничког брифинга у Бечу објавили аустријски канцелар Кристијан Курц, данска премијерка Мете Фредериксен и министар унутрашњих послова Руанде Винсент Бирута.
Очекује се да ће пројекат почети са пуним радом 2027. године након завршетка пилот фазе. Током ове почетне пилот фазе, очекује се да ће програм укључивати око 20 миграната из сваке земље учеснице, укупно око 100 људи. Према извештајима из 24 извештаја Часа и медија, центар ће се састојати од отворених објеката у којима се мигранти могу слободно кретати и потенцијално интегрисати у локално друштво или тржиште рада.
Обим пројекта Руанда
Холандска влада је саопштила да ће се прва фаза пројекта фокусирати на враћање само неожењених мушкараца из земаља које се налазе у истом региону као и Руанда. Иницијативу подржавају Европска комисија, Агенција УН за избеглице (УНХЦР) и Међународна организација за миграције (ИОМ). Овај пројекат је део ширих напора да се повећају депортације, према извештајима из 24 Часа.
Одлука је донета усред значајних миграционих притисака у Европи. Више од 2.600 миграната стигло је на шпанска Канарска острва током викенда од 14. до 17. новембра 2026. Медијске организације, укључујући Банкер, Радио Бугарска и 24 Часа, известиле су да ови доласци представљају 30-годишњи рекорд за дневне доласке на тој одређеној рути.
Политички и институционални контекст
Споразум је уследио након усвајања нове регулативе Европска унија о повратку миграната. Током брифинга у Бечу, аустријски канцелар Кристијан Курц изјавио је да та одлука представља историјску промену политичког курса. Данска премијерка Мете Фредериксен истакла је да је гранична контрола, укључујући и оне који улазе и бораве, основна вредност и навела да је тренутни систем азила сломљен.
Иницијатива се спроводи упркос критикама организација за људска права у вези са потенцијалним ризицима по правну заштиту и ризиком од продуженог притвора. Док неки извештаји сугеришу да је одлука разматрана током састанка у Бечу, други извештаји наводе да је споразум већ постигнут и да су га накнадно објавиле владе учеснице.
Шира европска миграциона политика
Прелазак на строже управљање миграцијама огледа се у другим недавним дипломатским акцијама унутар Европска унија. Аустрија и још осам земаља ЕУ, укључујући Бугарску, Италију, Холандију, Пољску, Чешку, Грчку, Финску и Луксембург, послале су заједничко писмо Европској комисији у којем траже строжа правила за поновно уједињење избегличких породица.
Овај чланак је написан уз помоћ вештачке интелигенције на основу више новинских извештаја, а наша редакција га прегледа у складу са уређивачким принципима. Уређивачки стандарди · Дојаве и контакт
Коментари 0