Пређи на садржај
Индустрија

Конференција УН у Женеви расправља о правно обавезујућим прописима за аутономне системе наоружања

Вести из Бугарске Уредништво · · Време читања 6мин читања · Прегледи 0 ·
Суштина — У Женеви је 16. новембра 2026. године почела Седма прегледна конференција Конвенције о одређеном конвенционалном оружју. Преко 120 земаља се састаје како би разговарало о правно обавезујућим прописима за аутономне системе наоружања.

У Женеви је 16. новембра 2026. године почела Седма прегледна конференција Конвенције о одређеном конвенционалном оружју. Овај међународни форум окупља 128 земаља учесница како би расправљали о примени правно обавезујућих прописа за аутономне системе наоружања. Планирано је да се конференција настави до 20. новембра 2026. године.

Састанак служи као платформа за преглед коначног извештаја Групе владиних стручњака о смртоносним аутономним системима наоружања (ГЕВ). Овај преглед има за циљ да одреди будуће правце рада за међународне прописе у вези са овим технологијама. Аутономни системи наоружања су дефинисани њиховом способношћу да идентификују, изаберу и гађају циљеве без људске интервенције током извршења задатка.

Међународни избори и дипломатске позиције

Актуелне дискусије уследиле су након значајног гласања Првог комитета Генералне скупштине Уједињених нација 29. октобра 2025. Током те седнице, посланици су одобрили нацрт резолуције о аутономном оружју са 163 гласа за, 5 гласова против и 9 уздржаних. Пет земаља које су гласале против резолуције од 29. октобра биле су Сједињене Државе, Русија, Израел, Белорусија и Северна Кореја. Девет земаља које су се уздржале од гласања су Кина, Иран и Саудијска Арабија.

Дипломатски приступи регулацији остају подељени међу земљама учесницама. Сједињене Државе су предложиле петогодишњи процес за развој необавезујућег инструмента у вези са овим оружјем. У међувремену, извештаји показују да је Русија током рата против Украјине користила потпуно аутономне дронове. Као одговор на такав развој догађаја, украјинска одбрамбена индустрија наводно ради на развоју аутономних ројева дронова.

Хитност технолошке регулације

Међународни лидери су изразили забринутост да брзина технолошког напретка ствара значајне ризике. Генерални секретар УН Антонио Гутерес и председница Међународног комитета Црвеног крста Мирјана Шпољарић изјавили су да развој технологије наоружања превазилази међународна ограничења и да се приближава моралној црвеној линији. Лоран Жизел, шеф Јединице за оружје и понашање у непријатељствима при МКЦК-у, приметио је да је потреба за регулисањем аутономног оружја добила нову хитност због развоја вештачке интелигенције.

Заговорници људских права су такође нагласили ризике за неборце. Хјуман рајтс воч је изјавио да би неуспех у одлучном деловању на састанку у Женеви оставио цивиле опасно изложеним. Истичући етичке импликације аутоматизоване борбе, високи комесар УН за људска права Волкер Турк рекао је да машине никада не би требало да имају овлашћење да одлучују да ли ће човек живети или умрети.

Конференција наставља да се бави сложеношћу модерног ратовања док се нације боре да пронађу консензус о томе како да управљају системима који могу да делују независно од људске контроле.

Овај чланак је написан уз помоћ вештачке интелигенције на основу више новинских извештаја, а наша редакција га прегледа у складу са уређивачким принципима. Уређивачки стандарди · Дојаве и контакт

Како вам се допао овај чланак?

Коментари 0

Будите први који ће коментарисати

Контактирајте нас

← Вести из Бугарске Почетна
Вести из Бугарске Примајте нове чланке на имејлПретплатите се да бисте нове садржаје примали имејлом. Отказивање је могуће у било ком тренутку.
Да ли вам је ово било корисно?Поделите са пријатељима и на друштвеним мрежама